istorija

Vizual

Omaž Fransisku Goji u okviru projekta „Oto Bihalji-Merin i Španija“

U aprilu i maju u Beogradu biće otvorene dve izložbe koje će publici približiti ključne tačke španske kulture, sagledane kroz prizmu života i kretanja Oto Bihalji-Merina, jugoslovenskog likovnog kritičara, pisca i kulturnog radnika.

U aprilu i maju u Beogradu biće otvorene dve izložbe koje će publici približiti ključne tačke španske kulture, sagledane kroz prizmu života i kretanja Oto Bihalji-Merina, jugoslovenskog likovnog kritičara, pisca i kulturnog radnika.

Filozofski fakultet u Nišu

„Prislonio mi je pištolj uz vrat i rekao da će me ubiti“: Student istorije niškog Filozofskog napadnut tokom očitavanja struje

Student Filozofskog fakulteta sa Departmana za istoriju koji je radio na očitavanju brojila preko omladinske zadruge tvrdi da je u petak uveče napadnut dok je obavljao posao, kada mu je, prema njegovim rečima, muškarac prislonio pištolj uz vrat i zapretio ubistvom. On za Mašinu kaže da je ceo slučaj prijavljen policiji gde je dao izjavu, posle čega mu je ukazana i lekarska pomoć. Student dodaje da je u kontaktu sa advokatima i da sve dalje zavisi od istrage nadležnih organa.

Student Filozofskog fakulteta sa Departmana za istoriju koji je radio na očitavanju brojila preko omladinske zadruge tvrdi da je u petak uveče napadnut dok je obavljao posao, kada mu je, prema njegovim rečima, muškarac prislonio pištolj uz vrat i zapretio ubistvom. On za Mašinu kaže da je ceo slučaj prijavljen policiji gde je dao izjavu, posle čega mu je ukazana i lekarska pomoć. Student dodaje da je u kontaktu sa advokatima i da sve dalje zavisi od istrage nadležnih organa.

Februar 1907: Kada je država pucala na radnike

Na današnji dan 1907. godine, 26. februara po novom kalendaru (13. februara po starom), radnici i radnice u šećerani na Čukarici započeli su jedan od najvažnijih štrajkova u Srbiji. S oružjem su branili svoju borbu od policije i države, da bi je nakon skoro dve nedelje vlada Nikole Pašića nasilno ugušila i ubila četiri radnika. Kako se tadašnje prigradsko naselje Čukarica organizovalo u solidarnosti sa štrajkačima i kako je njihova borba oblikovala radnički pokret u Srbiji?

Na današnji dan 1907. godine, 26. februara po novom kalendaru (13. februara po starom), radnici i radnice u šećerani na Čukarici započeli su jedan od najvažnijih štrajkova u Srbiji. S oružjem su branili svoju borbu od policije i države, da bi je nakon skoro dve nedelje vlada Nikole Pašića nasilno ugušila i ubila četiri radnika. Kako se tadašnje prigradsko naselje Čukarica organizovalo u solidarnosti sa štrajkačima i kako je njihova borba oblikovala radnički pokret u Srbiji?

Zgrada Generalštaba

Ukidanje Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture otvorilo bi vrata investitorima, kaže konzervator Desimir Tanović

Sutra počinje suđenje ministru kulture, Nikoli Selakoviću, zbog nanete štete kulturnom nasleđu Srbije. Selakovićeva odbrana nije utemeljena na istinitim činjenicama, smatra konzervator i savetnik u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, Desimir Tanović. Kako će suđenje teći, pitanje je, ali najveću bojazan zaposlenih u Zavodu predstavlja mogućnost njegovog ukidanja. O pritiscima koje Zavod trpi i posledicama koje bi njegovo ukidanje donelo, razgovaramo sa Tanovićem.

Sutra počinje suđenje ministru kulture, Nikoli Selakoviću, zbog nanete štete kulturnom nasleđu Srbije. Selakovićeva odbrana nije utemeljena na istinitim činjenicama, smatra konzervator i savetnik u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, Desimir Tanović. Kako će suđenje teći, pitanje je, ali najveću bojazan zaposlenih u Zavodu predstavlja mogućnost njegovog ukidanja. O pritiscima koje Zavod trpi i posledicama koje bi njegovo ukidanje donelo, razgovaramo sa Tanovićem.

Porodica Baruh, Višegrad

„Španija u svetu Ive Andrića“, nova izložba u Servantesu

Izložba „Španija u svetu Ive Andrića“ biće otvorena u galeriji Instituta Servantes 25. novembra u 19 časova. Autorka izložbe je Krinka Vidaković Petrov, a posetioci je mogu obići u galeriji do 25. januara.

Izložba „Španija u svetu Ive Andrića“ biće otvorena u galeriji Instituta Servantes 25. novembra u 19 časova. Autorka izložbe je Krinka Vidaković Petrov, a posetioci je mogu obići u galeriji do 25. januara.

Protest ispred Generalštaba; Foto: Mašina.

Održan protest upozorenja ispred Generalštaba: Zašto ga ne smemo predati?

Juče, 11, novembra, održan je protest ispred kompleksa Generalštaba i nacrtana je simbolična crvena linija oko zgrade – preko koje građani ne dozvoljavaju da se pređe. Hiljade ljudi je juče u Beogradu jednoglasno reklo: „Ne damo Generalštab“, a sa dr Marijom Marunom, profesorkom na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, razgovaramo i zašto.

Juče, 11, novembra, održan je protest ispred kompleksa Generalštaba i nacrtana je simbolična crvena linija oko zgrade – preko koje građani ne dozvoljavaju da se pređe. Hiljade ljudi je juče u Beogradu jednoglasno reklo: „Ne damo Generalštab“, a sa dr Marijom Marunom, profesorkom na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, razgovaramo i zašto.

Generalštab

Apel poslanicima da ne glasaju za rušenje Generalštaba: „Podrška ovom predlogu predstavlja izdaju“

Zaposleni u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture i Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda upućuju javni apel narodnim poslanicima da na današnjoj sednici Skupštine ne glasaju za usvajanje predloga Zakona kojim bi se srušio Generalštab.

Zaposleni u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture i Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda upućuju javni apel narodnim poslanicima da na današnjoj sednici Skupštine ne glasaju za usvajanje predloga Zakona kojim bi se srušio Generalštab.

Fabrikovanje istorije: Umesto antifašističke borbe, Srbija slavi veštački praznik

Tiho i neprimetno – tako se juče obeležio Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. I dok se opravdano postavlja pitanje da li je Srbiji neophodan još jedan nacionalni praznik, te koja je svrha istog, istoričar sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Milivoj Bešlin za Mašinu ocenjuje da je po sredi fabrikovanje istorije, kao i konstruisanje novog radikalnog srpskog identiteta od strane Aleksandra Vučića i aktuelnog režima.

Tiho i neprimetno – tako se juče obeležio Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. I dok se opravdano postavlja pitanje da li je Srbiji neophodan još jedan nacionalni praznik, te koja je svrha istog, istoričar sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Milivoj Bešlin za Mašinu ocenjuje da je po sredi fabrikovanje istorije, kao i konstruisanje novog radikalnog srpskog identiteta od strane Aleksandra Vučića i aktuelnog režima.

Delegacija ZLF i PSG.

ZLF i PSG: „Zločini ne smeju biti zaboravljeni niti relativizovani“

Delegacije Pokreta slobodnih građana i Zeleno-levog fronta prisustvovale su komemoraciji povodom 30 godina od operacije „Oluja“. „Odgovornost ne treba tražiti u narodima, već u politikama i strukturama koje su raspirivale mržnju i sukobe“, navodi se u njihovom zajedničkom saopštenju.

Delegacije Pokreta slobodnih građana i Zeleno-levog fronta prisustvovale su komemoraciji povodom 30 godina od operacije „Oluja“. „Odgovornost ne treba tražiti u narodima, već u politikama i strukturama koje su raspirivale mržnju i sukobe“, navodi se u njihovom zajedničkom saopštenju.

Jugoslovenski Dan pobede – 80 godina kasnije

Kada kažemo Dan pobede, obično mislimo na 9. maj, datum kada je kapitulacijom nacističke Nemačke zvanično okončan Drugi svetski rat u Evropi. Ipak, malo je poznato da je rat u Evropi trajao još sedam dana i to na prostoru Jugoslavije, gde su vođene završne operacije za oslobađanje zemlje od okupatora i njegovih pomagača. Tako je rat u Jugoslaviji bio završen 15. maja 1945. godine.

Kada kažemo Dan pobede, obično mislimo na 9. maj, datum kada je kapitulacijom nacističke Nemačke zvanično okončan Drugi svetski rat u Evropi. Ipak, malo je poznato da je rat u Evropi trajao još sedam dana i to na prostoru Jugoslavije, gde su vođene završne operacije za oslobađanje zemlje od okupatora i njegovih pomagača. Tako je rat u Jugoslaviji bio završen 15. maja 1945. godine.

Dimitrije Tucović – borac za slobodu, pravdu i jednakost na Balkanu

Na današnji dan 1881. godine, u selu Gostilje na Zlatiboru, rođen je srpski revolucionarni socijalista Dimitrije Tucović. Uprkos pokušajima vlasti da zakopa njegove antikapitalističke i antišovinističke stavove, njegovo nasleđe i dalje živi.

Na današnji dan 1881. godine, u selu Gostilje na Zlatiboru, rođen je srpski revolucionarni socijalista Dimitrije Tucović. Uprkos pokušajima vlasti da zakopa njegove antikapitalističke i antišovinističke stavove, njegovo nasleđe i dalje živi.

Blokada mosta Slobode u Novom Sadu; Foto: Mašina

Idete li u Kragujevac?

Studenti širom Srbije uputili su se do Kragujevca pešice. Dani do protesta se sitno broje, a studentkinje i studenti iz Kragujevca organizovali su protestni program za Sretenje kakav država nikad nije. Studente ponovo dočekuju kao oslobodioce i cela zemlja oseća istu euforiju – Kragujevac je sledeći slobodan grad.

Studenti širom Srbije uputili su se do Kragujevca pešice. Dani do protesta se sitno broje, a studentkinje i studenti iz Kragujevca organizovali su protestni program za Sretenje kakav država nikad nije. Studente ponovo dočekuju kao oslobodioce i cela zemlja oseća istu euforiju – Kragujevac je sledeći slobodan grad.

Šta je nama naša borba sada? U subotu obeležavanje 80. godišnjice osnivanja AFŽ Srbije

Sa početkom u 17časova, u subotu, 8. februara, u CZKD-u, centralnim događajem biće obeleženo osam decenija od Prvog antifašističkog mitinga žena Srbije, održanog 28. januara 1945. godine na Kolarcu u Beogradu, na kome je osnovan Antifašistički front žena (AFŽ) Srbije.

Sa početkom u 17časova, u subotu, 8. februara, u CZKD-u, centralnim događajem biće obeleženo osam decenija od Prvog antifašističkog mitinga žena Srbije, održanog 28. januara 1945. godine na Kolarcu u Beogradu, na kome je osnovan Antifašistički front žena (AFŽ) Srbije.

Protestna akcija danas u 17h ispred Kolarca: 80 godina od osnivanja AFŽ Srbija

Povodom obeležavanja 80. godišnjice osnivanja AFŽ Srbija, u utorak 28. januara, od 17 časova, Feministička antifašistička mreža FAMa organizuje protestnu akciju ispred Zadužbine Ilije M. Kolarca.

Povodom obeležavanja 80. godišnjice osnivanja AFŽ Srbija, u utorak 28. januara, od 17 časova, Feministička antifašistička mreža FAMa organizuje protestnu akciju ispred Zadužbine Ilije M. Kolarca.

Studenti u blokadi u Novom Sadu organizuju projekciju filma „Gaza se bori za slobodu“

Večeras u 17 časova biće prikazan film u učionici 101 na Filozofskom fakultetu. Nakon filma održaće se otvorena diskusija o Palestini i o ulozi srpske vlasti u genocidu u Gazi kroz slanje oružja Izraelu.

Večeras u 17 časova biće prikazan film u učionici 101 na Filozofskom fakultetu. Nakon filma održaće se otvorena diskusija o Palestini i o ulozi srpske vlasti u genocidu u Gazi kroz slanje oružja Izraelu.

Jugoslavija i sport – više od igre

Sport i politika su neraskidivo povezani. Sportske igre i nadmetanja su oduvek privlačila mase, a to je znala i umela da iskoristi i Komunistička partija Jugoslavije koja je i pre preuzimanja vlasti u Jugoslaviji bila snažno uključena u razvoj sporta na ovim prostorima.

Sport i politika su neraskidivo povezani. Sportske igre i nadmetanja su oduvek privlačila mase, a to je znala i umela da iskoristi i Komunistička partija Jugoslavije koja je i pre preuzimanja vlasti u Jugoslaviji bila snažno uključena u razvoj sporta na ovim prostorima.

Gimnazijalci prave aplikaciju o malo poznatom logoru Topovske šupe

Nakon pokrenute virtuelne ture kroz Staro sajmište, mladi iz Beograda i Berlina ponovo se udružuju kroz projekat „Svetlost svitaca – Arheologija sećanja”, istražujući nekadašnji logor Topovske šume. Srpski i nemački đaci će, uz učešće i podršku predstavnika romske i jevrejske zajednice, grupe umetnika, pedagoga i istoričara iz Srbije i Nemačke, transformisati svoja saznanja u digitalni sadržaj koji će biti dostupan u okviru mobilne aplikacije TOTO.

Nakon pokrenute virtuelne ture kroz Staro sajmište, mladi iz Beograda i Berlina ponovo se udružuju kroz projekat „Svetlost svitaca – Arheologija sećanja”, istražujući nekadašnji logor Topovske šume. Srpski i nemački đaci će, uz učešće i podršku predstavnika romske i jevrejske zajednice, grupe umetnika, pedagoga i istoričara iz Srbije i Nemačke, transformisati svoja saznanja u digitalni sadržaj koji će biti dostupan u okviru mobilne aplikacije TOTO.

„Konjićev skok“ – 80 godina od desanta na Drvar

Pre osamdeset godina izveden je Desant na Drvar, najveća operacija okupatora u cilju likvidiranja maršala Tita. O dramatičnosti ovog događaja piše istoričar Aleksandar Nikolić.

Pre osamdeset godina izveden je Desant na Drvar, najveća operacija okupatora u cilju likvidiranja maršala Tita. O dramatičnosti ovog događaja piše istoričar Aleksandar Nikolić.

„Na svakom licu je jednakost, ljudi su ti koji vode“ – 50 godina od Portugalske revolucije

Pre 50 godina Portugal se oslobodio diktature. Istoričar Aleksandar Nikolić piše o političkoj i društvenoj klimi koja je prethodila Karanfilskoj revoluciji i borbi različitih društvenih grupa koja je usledila nakon svrgavanja režima 1974. godine.

Pre 50 godina Portugal se oslobodio diktature. Istoričar Aleksandar Nikolić piše o političkoj i društvenoj klimi koja je prethodila Karanfilskoj revoluciji i borbi različitih društvenih grupa koja je usledila nakon svrgavanja režima 1974. godine.

UČITAJ JOŠ POSTOVA
Mašina home

Impressum

Kontakt

Facebook

Twitter

Instagram

TikTok

Viber

RSS

© 2026 Copyleft Mašina.rs